Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 74

ОНА, ПАТЊА
Она је само лична, дакле моја патња.
Али ја сам човек и део сам човечанства
што траје од мајмуна до данашњих дана.
Па тако је овај пут везан и за друге људе.
Шта је узрок, а шта је претходило прелажењу
улице, тротоару, семафору, удесу и крвавом
телу и како се то одвијало и где се дошло сада
одговориће се можда једног далеког дана.
До тада борићу се жестином правог ходача,
можда чак и са способношћу неког врача,
борићу се да проходам, течно проговорим
али остаћу старац који заправо слабо чује
и то је жртва коју од мене који не говорим
уважени господин Творац вероватно очекује.

ОБИЧАН ЖИВОТ
О патњи не знају скоро ништа, ништа
они људи који је нису никада доживели
на својој кожи а наше саосећање је
извор из кога људи све мање пију.
Мислим о мртвима и нама који смо ту,
под сунцем и небом на земљи остали.
Стварност је мирни и узбуркани океан,
океан који поприма различите облике.
Догађаји су његови делићи, рецимо,
таласи те велике, дубоке, пенушаве воде.
Они су можда сцене позоришног комада
који обично називамо просто само живот.
Они су само поједини узвици на сцени.
Или тек ситнице између Свагда и Никада.

67