Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 73

Или ће само нестати, ишчезнути, испарити,
остављајући ме тамо где сам био,
онде где сам добро говорио и слушао,
тамо где је патња имала друго име?

БОЛ
У овом стању после опоравка од последица удеса,
у стању инвалида који учи да хода, разболео сам се
и сада пијем лекове, чајеве и опет лежим у постељи.
И видим колико, колико мало ме је заправо остало.
То је све “шака јада”, омања хрпа и прегршт сам
нечега живог али то би се брзо попут пепела распршило
после неког јачег ударца болести и од бола се браним
тајландском течношћу што ми је у бочици дала ћерка.
То извлачи бол из главе, пече по кожи али ми помаже.
Мада ови болови потврђују да сам жив и да постојим.
Али и овај наш живот можда је више бол него радост.
Иако бисмо желели да је он само срећно путовање,
пут обасјан сунцем и окупан свежим мирисима јутра.

О ПАТЊИ
Записујем и само ређам, ређам речи о томе.
Патња, мучење, болови и тражење саосећања.
Да ли то има удела у свеопштој људско