Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 72

Милан Ђорђевић
ПАТЊА
као да пред њима бурно таласање
патњи тоне на дно душе...
Цезар Ваљехо “Црни весници”
На несрећу
бол расте у свету сваког тренутка
Цезар Ваљехо “Девет чудовишта”

ПАТЊА
Ето, прошао сам кроз доста тога.
Осетио сам болове, ране су крвариле.
На почетку био сам кратко у коми
и недалеко од свог коначног одласка.
А из моје ножне артерије шикљала је крв.
Све је то сада доста далеко иза мене.
Сада сам на путу повратка здрављу.
Али не, не, никада више нећу бити исти.
Искуство патње ме је дубље изменило.
Ево, гледам и патње других људи,
пацијената који леже поред мене.
Те патње су за мене велике поуке.
Учим да ходам са четвороножним
металним али и оним дрвеним штапом.
Устајем и стојим али нисам сигуран.
Но, свакога дана сам јачи и бољи.
Кроз моју десну а рањену ногу
и уз вежбе пуштају струјне импулсе.
Ово ми је непоновљиво искуство
и завршавања ипак велике патње.
Патња је тек име ове моје године.
Хоће ли ме нечем дубљем научити?
Хоће ли ме нечем бољем упутити?
65