Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 61

крунски драгуљ моћи Бабилона али је ароганција, урођени човјеков
заштитни знак, оковала један од најтежих цивилизацијских јарама којег
тек сада полако скидамо са одвећ изнурених плећа. Ово је наравно став
којег научници често дискредитују али нас бар за тренутак наводи на
мисао о магнитуди лингвистичких препрека пред нама.32
Агамбен (1998) у својим рефлексијама о језику упућује на чињеницу
да људи немају фитокарактерне особине, дакле не припадају биљном
домену егзистенције, стога њихова комуникативна орбита подразумијева аристотелвоски постулат да је човјек политичка и разговијетна
животиња33 која на располагању има калеидоскоп избора од којих је и
онај да не говори, или да пак то чини. Агамбен тврди да ‘гола
предегзистенција језика као комуникацијског средства сама по себи не
садржи никакву обавезу комуницирања'. Factum brutum је свакако да је
продукција дискурса питање избора у социолингвистичким оквирима
појединца, прецизније релације које обликују језичке праксе дате
заједнице.
Да би људски разум постао полуга контроле и алатка моћи, а по
Аристотелу примарни фокус комуникације, је увјеравање и манипулативно обликовање перцептивних сфера, суперструктуре морају
одиграти одлучујућу улогу у његовом формирању. Један од Њутнових
аксиома гласи:
'Corpus omne perseverare in statu suo quiescendi vel movendi
uniformiter in directum, nisi quatenus illud a viribus impressis cogitur statum
suum mutare.'
Свако тијело остаје у стању мировања или се наставља једнако и
праволинијски кретати осим када га на промјену стања примора
спољашњи фактор силе.34
Spirtitus movens35 који уснулу барицу комеша у контексту
дискурзивне дјелатности је најчешће социокултуролошки феномен који
попут лиминалног искуства36 трнасформативно дјелује на перцепцију
реалија у којима обитавамо. Да бисмо таквом свијету приступили из
правог ракурса те извршили интерпретативно прецизну анализу,
потребна је ерудицијска архитектура и теоријски оквир који је
лингвистички и друштвено усидрен у природном слиједу људске
когниције да буде теоријски и прагматички примјењив. Фуко је 1969.
године објавио Археолгију знања која предност не даје реченици или
32
Мухић, Емир. Hybridity in Prospective Non-native Speakers of English. Знакови и
Поруке. 2009.
33
Chilton, 2004: 1 u Muhić, 2010.
34
Heidegger, 1975. Ауторов превод. Преузето из Мухић, 2010.
35
Латински, покретачки дух, снага.
36
Лиминално искуство је трансофрмациона прекретница у животном вијеку свагог
феномена.

56