Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 62

мањим партикулама који исту граде, већ дискурсу и садржини
дискурзивних творевина. Халидеј (1985) управо због семантичких
система који настају као директни производ језичке употребе сматра да
су граматичка и лексичка апаратура у симбиотском и неодвојивом
односу док структура бива постављена у директну корелацију са
комуникативном функцијом.37
Лингвисти се ab aeterno налазе у врзином колу покушаваљући
исходоти путању до есенције семантичког, а што је у свакодневној
комуникацији значајније, прагматичког значења конструисаних порука.38 Семантика сама по себи не представља модел значењске
елаборације већ се провлачи кроз све аспекте значења језика.
Такву архитекту ру лингвистичких алатки потпомогнутих сродним
научним дисциплинама попут функционалне граматике, социолингвистике, анализе дискурса и наравно неизбјежних семнатикчих и
прагматичких инструментарија нуди когнитивна лингвистика.39 То је
систем који свијет посматра концептуално кроз визуру алатки попут
метафоре, опсервационе перспективе, оквриних калупа устроја тумачења реалија, радијалних категорија, као и концептуално-метоафоричких система попут категорија вертикалности и хоризонталности које
у семантичком смислу тумачење свакодневнице чине неизрециво
јаснијим и у складу са људски блиским концептом ордонатуралис40.
Когнитивна лингвистика није искључиво у служби изучавања језика.
Она је и слуга књижевности а илустрација те тврдње су сљедећи
стихови когнитивнолингвистички анализирани:
‘Како ме можеш додиривати
Отровним уснама
У жељи да ми докажеш љубав?’41
У овом цитату концептулане категорије су хоризонталност, тактилна
метафора, вертикална категорија уздизања емотивног набоја као
концептуалана метафора домена, с једне стране иницијалног а то је
мање апстрактан феномен, у овом случају љубав, али не љубав као
емотивна ватра већ конкретизовани чин де-апстрахован и метаморфозиран у свијет опипљивог. С друге стране жеља као циљани домен,
жудња за етеријалним и недокучивим преносом сопсвености на другог.
Тактилна категорија је рефлектује кроз додир као форму интимизације,
док је хоризонталност праволинијско кретање двије особе једна ка
другој у метафори затвореног простора који поетски може бити схваћен
као оков и као ћелија слободе једног у друго, простор скученсти који
37

Мухић, 2010.
Више о семантици и прагаматици у Мухић, 2010, Билбија, 2001, Yule, 1996.
39
О когнитивној лингвистици више у Langacker, 1987, Muhić, 2010, Lee, 2001.
40
Латински, природни слијед, секвенца.
41
Стихови из збирке пјесама ‘Тајна клопка’ ауторке Едине Хелдић-Смаилагић.
38

57