Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 18

Ох, сигурно јој се срце стегло толико пута кад би помислила на Сонија. Није ли му морала чешће ићи у посету или га приморати да дође код њих? Није ли у ствари он био, упркос новцу и лагодностима, прилично јадан младић? Нора се, пак, сама сналазила да би постала адвокатица, неуморно је диринчила и тешко живела. Нико јој није помагао а ни отац ни мајка јој нису ничим показали да су поносни на њу. Па ипак, више се није љутила и себи је пребацивала што није притекла, на овај или онај начин, у помоћ Сонију. А шта је могла да учини? Један демон беше сео на трбух дечака од пет година и отада га није напустио. Шта је могла да учини? И ево наново се то питала, док је седела на задњем седишту црног Мерцедеса који је возио Масек и опет гледала у унутрашњем ретровизору, како је аутомобил полако одмицао пустом улицом, свог непомичног оца поред ограде, који је можда чекао да остане сам да би се једним тромим узлетом вратио у хладовину фламбоајана и на дебелу грану сву огуљену и углачану његовим јапанкама – ето то се наново питала, гужвајући папире које јој беше дао отац, службене документе посејане отисцима печата: није ли се тешко огрешила о Сонија, из чистог немара? Мари Ндијај: „Три моћне жене“, Галимар, Париз 2009. Превела са француског Весна Цакељић. Роман ће ускоро објавити издавачка кућа Агора. БИОГРАФИЈА: Мари Ндијај (Marie N’Diaye, 1967), једна од најзначајнијих савремених француских књижевница богатог и разноликог опуса, рођена је у срцу Француске и одрасла са мајком Францускињом у париском предграђу. Однедавно живи у Берлину. Свога оца Сенегалца, који се вратио у Африку убрзо по њеном рођењу, упознала је тек када је, са двадесет две године, посетила „црни континент“. Пре него што је постала пунолетна, први роман јој је објавио чувени издавач Minuit. То је наговестило богату књижевну каријеру, славу и награде. Од 15