Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9

двадесетак књига ове младе црнкиње, која непрестано мора објашњавати да је Францускиња а не Африканка, половину чине романи међу којима су „Жена претворена у цепаницу“ (1989), популарна „Вештица“ (1996) и „Рози Карп“, крунисан 2001. престижном наградом Фемина. Њен позоришни комад „Тата мора да једе“ ушао је 2003. у репертоар Комеди Франсез, где су заступљени само давно почивши класици. Роман „Три моћне жене“ (Trois femmes puissantes), објављен прошле јесени код Галимара, већ пола године је мега-хит и најпродаванија књига у Француској. Састављен од три наизглед неповезане приче, напете попут трилера, он нас уводи у свет сурове, наше стварности, прожет натприродним које то заправо и није. Свака од прича се плете око судбине једне жене, која покушава да сачува достојанство у најтежим искушењима. Атмосфери чудноватости и захукталости доприноси дуга прустовска реченица, написана класичним језиком. Стога није било изненађење када је крајем 2009. Мари Ндијај за ово дело добила Гонкурову награду, највеће књижевно посвећење у Француској. 16

Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | страница 19