Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Seite 15
многобројном родбином, и када му је вероватно мало-помало постајало
сасвим јасно да ту почиње његов нови живот и да за њега више нема
никакве шансе да живи са мајком и сестрама, у оном станчићу из
дванаестог арондисмана који је дотад чинио цео његов свет.
Безмерно је жалила Сонија и није му више завидела што је вољен од
њиховог оца и што у башти има понија.
А заједнички живот њих три, суров и невесео, скроман и частан,
наједном јој је изгледао слободан и пожељан у поређењу са животом
Сонија, малог тетошеног заробљеника.
Њихова мајка, жељна нових вести, примила је обазриву причу са
запажањима две сестрице потпуно скрхана и нема.
Потом је бризнула у плач, понављајући: Значи он је за мене
изгубљен, изгубљен!, као да ће образовање и богатство у којима је
уживао Сони наметнути између ње и дечака непремостив јаз, када ипак
буде успела да га поново -