Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 14

Свакој опасци, сваком питању, супротстављао је нежни осмех и
неколико неодређених речи, а затим би тако збијао шале да би оне
заборавиле како ни опаска ни питање никада не добију прецизан
одговор.
Занемео би кад год би поменуле мајку.
Поглед би му се губио у празнини, доња усна би му мало
подрхтавала.
Али то не би потрајало, врло брзо би наново постао весео и миран
дечак, ненаметљив, углађен и скоро преблаг дечко, кога је отац гледао с
дивљењем и поносом те га сасвим очигледно поредио са својим двема
тромим кћерима забринутих очију, говорећи себи, претпостављала је
Нора, да је добро урадио што није оставио Сонија, што га је спасао од
мрзовољног утицаја његове мајке која беше претворила две дражесне
девојчице у мале дундасте опатице, тим пре што он још нема деце и
никада их неће ни имати са лепом женом презирних усана и мало
буљавих очију са којом се оженио пре две-три године а која је
развлачила по газдинству уморне или мргодне изразе своје претеће
меланхолије, лишене речи.
Када се Нора и њена сестра после три недеље беху вратиле, лакнуло
им је што су се ратосиљале једног начина живота који им је оданост
мајци налагала да осуде („Мама има новчаних проблема“, смогле су
храброст да натукну оцу кад су дознале да је Сони уписан у једну
престижну приватну школу, на шта им је он одговорио, са уздахом: „А
ко данас нема новчаних проблема, сиротице моје мале!“) али су биле
погођене што су напустиле Сонија.
Он беше стајао као укопан на кућном прагу, искорачивши једном
ногом, и одевен, овог пута, од главе до пете у кошаркашки дрес, са
лоптом под мишком, рекавши им до виђења смешећи се на силу,
непроменљиво љубазан, мек као свила, непроничан и покоран иако му
је лаки дрхтај био померио доњу усну.
Отац такође беше тамо, елегантан и усправан, мало искривљених
танких бедара, под оскудним закриљем младог фламбоајана.
Беше спустио руку на раме свог сина који као да се тада скврчио
покушавајући да се шћућури у самог себе, а Нора је, веома изненађена,
помислила: Он се плаши нашег оца, пре него што је ушла у аутомобил
који је возио Мансур а затим одбацила ту мисао што се није слагала са
оним што беше видела током свог боравка.
Јер отац, тај страшни човек с којим није било поговора, увек је
испољавао према Сонију велику предусретљивост.
Показао је, чак, и неколико нежних гестова.
Међутим, Нора беше покушала да замисли очај њеног петогодишњег
брата када се био нашао на тој непознатој земљи сам у хотелу са оцем, а
затим у том конаку изнајмљеном наврат-нанос и брзо преплављеном
11