Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 13

своју живу интелигенцију само у корист сопствене удобности и моћи те
није осећао потребу да себи каже: Заиста сам то заслужио, јер га никада
није окрзнула ни најмања сумња у погледу легитимности његових
привилегија, његовог на пречац стеченог богатства.
А скрупулозна, несигурна, очајна мајка, упетљавала се пак у рачуне
желећи да буду тачни и позитивни, али с обзиром на њена мршава
примања, то није било могуће.
Морала је да се пресели, те су њих три отад живеле у двособном
стану с погледом на двориште, у Пиринејској улици, а Сонијева ладица
мало-помало је престала да се пуни новом одећом.
Две девојчице од дванаест и тринаест година које по први пут
освануше у огромној кући свога оца, изнурене од жеге, одузете од
узбуђења, донесоше тако са собом нешто од оне строге, упристојене,
потиснуте туге у којој су живеле и која, избијајући из њихове кратке
несређене косе, њихове хаљине од џинса која је била купљена
превелика да би дуже служила, њихових грубих мисионарских сандала,
изазва код оца неку неизлечиву одвратност, тим пре што нису биле
много лепе ни једна ни друга, и обе су патиле од бубуљица на лицу и
вишка килограма који ће са годинама нестати али које ће њихов отац, на
неки начин, увек на њима видети.
Јер отац беше такав, особењак кога је ружноћа шокирала и које се
дубоко гнушао.
И зато је, промишљала је Нора, волео Сонија колико је уопште био
способан.
Њихов млађи брат се појавио на кућном прагу, није пао са још увек
крхког и неизраслог фламбоајана3 него је сјахао с понија на коме управо
беше лаганим ходом направио круг преко врта.
Стајао је тамо, искорачивши једном ногом, одевен у крем ланено
јахаће одело, са правим јахаћим чизмама, и коњичком кацигом под
мишком.
Никакав мирис трулећег цвећа није обавијао његову танушну
силуету, гипку и дражесну, никаква чудесна светлост није обасјавала
изнутра његове уске груди дечака од девет година.
Беше једноставно тамо, руку пруженим ка својим сестрама,
насмејан, предиван, онолико блистав и пријатан колико оне беху без
сјаја и озбиљне.
И током целог њиховог боравка, у којем су оне, пренеражене и
прекорне, окусиле луксуз какав нису могле ни да замисле, Сони је
показивао крајњу љубазност и једноставност.
3
Франц. flamboyant, лат. Делониx региа или Поинциана региа, тропско дрво у облику
сунцобрана, висине до петнаест метара, чији цветови у пламеним или златножутим
букетима потпуно прекривају гране. Прим. прев.

10