Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 139

За крај бих се позвао на малобројне, које не треба занемарити, што
одавно хоће да се ријеч књига пише великим почетним словом. Ранко
Павловић се, пошто је на песничком, приповедачком, романескном,
позоришном и радиофонском плану, у крајње афирмативном смислу,
рашчистио са тиме, чини сада, ето, да се и есеј пише верзалом.
И да парафразирам Павловићеву «Причу која траје», добили смо
ЕСЕЈ КОЈИ ТРАЈЕ. Тачније целу збирку таквих. Апсолутно
павловићевских. А да писац није утопио у апсолуту.
Београдски сајам књига,
28. октобар 2009.

130