Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 114

сликарства. Најзад, "Тачка на излету", која је управо угледала свјетло
дана, освјежила је наша сјећања у давно започетој причи ("Рз" се
појавио 1990) пружила могућности нових интерпретативних захвата.
У "Рзу" су ријечи не тако ријетко парале уши ("али запара ми ухом
снажно / зрневље ријечи ситно ") разњежене меком музиком рима. "Рз"
је личио највише на себе, пркосио оригиналношћу, динамичан и пун
заскочица, праскавих досјетки и раскошне пиротехнике чулних
сензација.
"Тачка" је поред све препознатљивости поетског рукописа донијела
одређено смирење. Напетост је попустила и аутор је са висине свога
пјесничког досегнућа бацио поглед на динамични пејзаж поезије свога
времена, са очитом намјером да успостави вриједносни дијалог са
затеченим стањем и процијени дужину властитог корака успоређеног са
релевантним достигнућима савремене српске пјесме за дјецу. Пјесник
се, дакле, није оградио, затворио корицама књиге, него је своју "кућу од
слова" озвучио мелодијама дјетињства различитих извођача, провукао
сликовито, свој глас кроз ушице туђе пјесме и од познатог створио ново,
исто то али сасвим другачије, потврђујући све присутнију тезу да
оргиналност дјела не зависи (првенствено) од предмета него од
индивидуалног свтаралачког капацитета свога аутора. У "Тачки на
излету" Бјелошевић је дао сасвим оргинални реперториј читања и
властитих креативних афинитета.
У наслову сусрећемо "тачку" која је кондензацијом својих значења
управо недавно стваралчки заинтригирало и Р. Павловића али и Љ.
Симовића. Та тачка је, попут Павловићеве куће, извучена из уобичајеног контекста и избачена у "излетничку" орбиту непредвидљивих
доживљаја и сусрета. Слонови пуни блага стваралачке инспирације
Гордане Брајевић, или "алигатори с Нилатора" једног Звонимира Балога,
двије Ракитине заљубљене бубе, зечеви у грму или купусишту, нити
прастарих фолклорних набрајалица и брзалица намотаних у нову звучну
клупчад, ријечи окресане као прољећне крошње ( -