Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 92
Џо Блејдс
ИЗ КЊИГЕ КОЈА СЕ НЕ ЗАТВАРА
Бијес неће нестати док год постоје мисли о поезији.
прсти и стопала пуцају
уз огромну напетост
крше се и пуцкају по
сопственој жељи
пропадава лагана киша
капи на лицу и рукама
истачкале плочник
суботом кад штрицкају жбуње
код уличне цркве у брунсвику
ваздух мора да и сада
отворено зијева још без кафе
почуј врану
дан распродаје
јоur de vente
--Као прво, постоји бескрајна страст према новчанику. Као друго,
постоји супротна крајност у облику пјесничке дисциплине, која
неразумно мучи нечије тијело и ум.
цијело источно небо отворена сунчева лепеза
и облаци сиво-плави
умирују перо
нема више цвиљења свијета
желе пјевање пјесму нешто вриједно
док се крв пробија
кроз руке заспале на бициклу
одомаћен с још једним мостом за возове стојим
једна тупа, нестварна мисао
на скок са бруклинског моста
ћелави орао клизнуо из вида
85