Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 71
авантуристички филм веома много користе широке тотале. Исти
образац нам може послужити да доведемо у везу и да направимо
разлике између филмских и нефилмских жанрова који се баве истом
тематиком и да у њима уочимо појединачне кодове за њихово разграничење.
Вишезначне теорије у приступу одређења жанра и формирању
различите теоријске мисли, ради практичности проучавања, можемо
назвати формалистичким и интертекстуалним одређењима. Прва се
изводе из теоријске мисли о филму, а друга из семиотског обрасца који
би требало да обухвати све жанрове. У трагању за заједничким правилима која би могла дати одговоре о припадности филма одређеном
жанру, користимо се и једним и другим. У случају да филм посматрамо
као структуру онда ћемо применити наративну организацију, која
сублимира заплет филма, користећи појам структуре у прилично
надређеном значењу.
Жанровски филм
Филмска индустрија по жанровској опредељености стално је подложна новим одређењима, класификовању или критичком промишљању, што због све обимније продукције, то више због жанровске
разуђености. Зато појам жанровског филма поистовећујемо с дугометражним комерцијалним филмом који у основи има познате приче и
личности, смештене у познате околности [Кит Грант]. По овоме, жанр
нам служи да одржимо серијску производњу филма и учинимо га производом масовне културе. Зато су се у њему издиференцирала специфична
општа средства усмерена публици, на основу којих препознајемо неке
од жанровских одлика, одмах после гледања неколико кадрова филма.
Које су то и какве особине на основу којих можемо установити
жанровски идентитет? Чини нам се да на ово питање најбољи одговор
дао је Рик Алтман7 који наводи седам одлика једног препознатљивог
жанра: двојна структура, логика понављања, економија нагомилавања,
предвидивост, склоност ка интертекстуалним цитирањима, симболичко својство, друштвена улога.
Ови филмови стичу карактеристичне особине различитих жанрова,
лако препознатљивих. Њихова диференцијација почела је с краја шездесетих година. У филму Голи у седлу (1968), Дениса Хопера и Питера
Фонде, видимо мешавину многих жанрова: филм потере, филм путовања, омладински филм, филм о дроги, банди и слично. Граница између
7
Altman, R., ''Intratextual Rewriting: Textuality as Language Formation'' u The Sign in Music
and Literature, urednik Wendy Steiner, Chicago, Univesity of Chicago Press, 1981, str. 39-51.
66