Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Página 72

појединих жанрова као и да нема, па се у једном филму успоставља правило да правила о жанру нема. У Лексикону филмских и ТВ појмова за жанровски филм налазимо: ''Атрактивни елементи из једног жанра преносе се у други, у циљу постизања лакше продаје, привлачења публике различитог узраста и друштвеног статуса, и већег финансијског успеха. Такође, до мешања жанрова долази и услед све јачег утицаја телевизијског програма. Многи жанрови постају пародије, вестерни су улепшани широким екраном и колором, смех и сузе су измешани, комбинује се играно и документарно, црни филм више личи на хорор, комедије се ослањају на вербалне и визуелне форме 30-их (скрубол, слепстик), научнофантастични филмови постали су параноични, хорор филмови више личе на филмове о монструмима, полицијски и детективски филмови имају елементе доку-драме, музика се све више појављује у другим жанровима ван мјузикла, и тако даље. У једном филму могу се срести разноврсни жанровски елементи, од мелодраме до сатире, секс-комедије и трилера, мешају се традиционални морал и грубо насиље.''8 Битна карактеристика оваквог жанровског филма јесте његова велика комерцијалност. Ова остварења преко ноћи постају најгледанији филмови, велики хитови, означавајући један период модерног времена, утичући знатно на њега као културни феномен. Није редак случај да овакви филмови обилују мешавином различитих стилова, склоности ка понављању и копијама, али с другим погледом на свет, за разлику од узора. У свему овоме најдаље је отишао Тарантино који се углавном држи принципа театра занемарујући холивудска инстант правила. Продужени монолог јесте један од његових принципа, не практикујући лежерне сцене с великом слободом у креирању заплета. Зато филмску причу развија преко целе групе појединаца уместо једног хероја. БИОГРАФИЈА Др Милош Бабић, редитељ, теоретичар филма и масовних медија, писац и професор. Дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву, магистрирао из области телевизијског медија, а докторирао из теорије филма. Аутор је кратких играних и дугометражних документарних филмова, ТВ емисија и ТВ спотова, за које је награђиван. Посвећен је филмском стваралаштву, писању и драматургији, те наставно-научном раду. Аутор је неколико књига: Телевизијска реклама, Увођење у 8 Leksikon filmskih i TV pojmova, CD izdanje, Univerzitet umetnosti, 2002. 67