Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 25
постићи нешто таково, па то је, рекло би се, невјеројатно. Бар у
моме случају. То ми је одувијек била слаба точка у писању, зато
је сада покушавам превазићи.
ОН: Хм, драма, игра, мени је то исто. А како ће се звати та твоја
драма, игра? Игрица!
ОНА (као из топа): Краткоћа! Не, ДВОЈЕ, јер нас је двоје, зар не!?
ОН: Нисам баш сигуран да ти је то добар наслов. Подсјећа ме на
Кундеру ваљда. Он, чини ми се, воли те кратке наслове. А ти
ваљда волиш Кундеру. Или што друго!? А не знам ни што ти то
заправо значи, да ће та драма бити кратка? А ако је ДВОЈЕ, онда
што ћемо с Гласом!
ОНА: Није ни важно. Живот је кратак. То је важно. А глас је
непостојеће или непостојећег, само га ми чујемо.
ОН: Мени се чини предуг. Живот!
ОНА: Понекад и мени, као онда кад смо се играли оне игре. Али, сада
кад сам десет година старија и кад смо се вратили, мислим да је
кратак. Ни ми више нисмо они исти, неки смо трећи. Уосталом,
ово није наша прича, премда можда малкице подсјећа. Иначе, све
је измишљено. Све.
Глазба
ГЛАС: У нашој школи, која је нај у сваком погледу, можда нећете
научити како се калио челик, али ћете сусрести Двоје како се
несташно играју. У њезиним очима угледат ћете одбљесак
његове душе док сјај расте око њега...''Волим онога који је
одсутан'', шапуће њезина душа у хипу...''Када те има, опет се
сјетим свакодневице која ће попапати нашу чежњу''.
ОНА
ОН:
ОНА:
ОН:
ОНА:
(изазовно): Истину хоћеш, ха!
Ма који ће ми к.... истина, кому је то она још помогла?
Ништа више нема укуса, боје ни мириса.
Мачка хоће мачиће а ја их више нећу.
Кад се тога сјетим, што су ми све одузели, када само на то
помислим, узела бих неко оружје и пуцала, пуцала...и одмах се
застидим те грозне помисли. Како ми само може пасти на памет
нешто таково, некоме тко је тако деликатан као, рецимо, па
признат ћеш да не претјерујем, ха, што кажеш на то!
ОН: Ето, видиш, зато је боље што си нас уписала у ту школу.
ОНА (нестрпљиво): Ма стани, брате, уплићеш ми се с текстом који ћу
тек написати. Сада смо овдје, вратили смо се и ту се више нема
што рећи. Када сазнамо тко смо сада, онда ће бити друга прича, а
можда и друга драма.
22