Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 24

Марина Трумић
ДВОЈЕ
ЛИЦА:
ОНА (мала плетачица перли, женица, дружица, краљичица)
ОН (пратилац, суучесник, муж, љубавник, случајник)
ГЛАС (оне или онога којих нема)
ОНА: Били смо заједно као вјетар и валови.
ОН: Били смо некад као море.
(Шум валова, глазба, најавна шпица)
ВАРИЈАЦИЈЕ НА ТЕМУ ''ЧИЈЕ СУ ОВО ЛИЈЕПЕ КУЋЕ''
ГЛАС: Постоје на свијету тисуће најразличитијих школа у којима се уче
милијуни бескорисних ствари. Да је то мукотрпно тренирање
меморије протуприродно, увјеравамо се обично при крају
живота. Тада је већ касно, јер смо неприпремљени. Али, увијек је
на вријеме тргнути се. Бог нас је казнио, јер смо заборавили
плакати из срца и душе, и смијати се, и вољети...мрзити, снити,
снути, низати... плести... писати... бисере бисерити...
(Најбоље би било да глас који ово говори буде женски. Не смије
бити равнодушан. Глас је топао, али без страсти, није ни на чијој
страни, али суосјећа са свачијим болом. Посљедње ријечи пропраћене
су глазбом, клавир, можда Шопен, јер доба дана није одређено. Глазба
долази с радија. Уопће, често се пали и гаси радио, вијести, глазба,
вијести, рекламе, гласови, фрагменти из неке радио-драме...)
ОН

(хода горе-доље по соби, застајкује, обраћа јој се онда хинећи
заинтересираност, јер сам не зна како би се понашао у овом
тренутку док напетост међу њима виси у зраку): Стал