Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 22

Ја мислио сад ће Öcsiko и Ildikó пазар да спомене, ал није ни он
толко луд, зна где сме батина да пусти а где да држи је за зубе, да је
само писно, никад више пиво не би добио на књигу, још би му Ildikó
сигурно рекло кад и хлеб тражи на вересијо, газда је и она сад откад је
са газда. Зато Öcsiko само лепо ћути, пусти да грба нарасте и само каже:
''Казо сам ја да је тај Attila мекофук'', Ildikó додала: ''Јујују!!! Јесте, јесте,
мекофук. Он би њу требо...'' и тако Öcsi још имо џаба пиво цели дан.
Ал кад је Јózsiki једаред добацио, лоше је прошо. Пролази једном
Јózsiko на бицикло поред продавница, а Öcsi викне ''Добар ти купус
Јózsi, јако добар''. А није да му викно онако како Attili виче кад се
зафркава, него друкчије, све ко да му улагива, још му намигива, ко да
му говори: ''Е и јеси бећар, bácsikám мој''. А Јózsiko кад је чуо, стане са
бицикло и врати се. Öcsi му се све клибери, грба се надувало ко балон,
трепће ко семафор на múzslaui раскрсница, само да Јózsiko схвати да га
хвали, ал Јózsi га погледо с оне његове очи, као ватра има очи, и само му
каже: ''Много дугачак језик имаш, Öcsika Pahulji. Много дугачак. Неко
би мого да ти га скрати, знаш.'' Ништа више Јózsi није реко, сео на
бицикло и отишо својим путем, ал одонда кад прође поред продавницу,
Öcsi само забије главу у земљу, ко ној, и ни реч да проговори док Јózsi
не смота у Фаранову улицу.
Ал опет, и добар нам је Öcsi. Кад њега нема да дође код Секе, само
муве слушамо. Једном мене он, ördöгfióкa, наговори да ми одемо и
гледамо Zsuzsa и Јózsiko кад заливају. Ми дошли пре пет, сакрили у
канал, лежимо мало, а ево и Zsuzsa. Остави она трактор да ради у лер,
укључи пумпа и све поче да се протеже. Аииии, јесте лепа, кад пружило
руке горе и груди кад јој искочило, ко диње резоваче. Öcsi само виче
''Аја, аја, благо Јózsiju. Аја, благо и Attili, па нек вичу mekofuk,
mekofuk.'' У то Zsuzsa, уместо да иде около трактор, прекорачи преко
кука на цистерна. А ту иде кардан, то тера пумпа, јако то, еј, Attilina
цистерна избаци шесто литар у једно минут, знаш ти шта је тај кардан,
то кад увати... А Zsuzsa уватио, прво за сукњу, па вуци, вуци, она се
отимај, чупај, дери, уватила блатобран, ал откуд, шта може - ишчупало
и њу и блатобран... И онда стигне до меса... Ја видим, однео ђаво шалу,
еј Öcsi да спасавамо, да спасавамо...
А он скочи мене на леђа, не да да се макнем. ''Је си луд, да нас Јózsi
побије.'' А Zsuzsa тамо вришти и вришти, ноктима држи за трактор,
упрла руке колко може, ал џаба, тај кардан кад те увати - нема ти ту
помоћи. Већ јој и ноге увуко, па и њу узо да окреће, све је лупа, само
видиш косу да се врти, удара у земљу, у цистерну, у трактор, уби жену,
видим - готово са Zsuzsom.
Ал уто ти се трактор угаси, она заглавило кардан, угушила га, ето ти
и Јоzsike, трчи да спасава, а мене Öcsi за рука и каже: ''Беж!'' и ми низ
канал па у село. Кад смо већ били код винограда од Илањи, Öcsi још
почо и да пева!
19