Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 142
Ако су тачке и линије само појмови геометрије
Кога брига за њихову универзалност
ПЛАШТ ЈЕ ВЕЋ ОДШКРИНУТ,
ДЕО ДУШЕ ВЕЋ ИМАШ
Није било видљивог мотива
Радња се одигравала спонтано
Више као цурење времена
Кроз ситне поре неиживљености
Заменом познатих израза
привидном метафориком
Прећуткивањем
постизао се склад
Над кулминацијом се надвила
Сенка бесмисла
Јер крај смо смишљено одгађали
До потпуности
НОЋАС САМ ПОСТАЛА СВЕСНА
ДА САМ РОЂЕНА ПРЕ ВИШЕ
ОД ДЕВЕТ ХИЉАДА ДАНА
Кад се поглед сусрео са сфером
Зна