Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 143

Тек смех га чини слабим нијансе оцртавају карактере И шибају погледе Што се као муве лепе за слатко А дубина слике улубљује зид И трагови се пресликавају у стварном простору Тамо где апстракција постаје реалност Светлошћу се назире сећање на извор екстазе ЧЕКАМ ТЕ НА ПРАГУ Ћутимо као да нас се не тиче Да ли је празнина у нама или између нас И домишљамо се могућностима за прелаз Са нижег на виши ниво Као да је виртуелно Ослобођено замисли о граничном простору Где делују клетве и уроци Онирично оваплоћено У страсти овоземаљског А јава снена скривалица Слика из тишине Знам како падају речи Ослобођене предрасуда Ничице пред парадоксом пресретања УМЕСТО МЕНЕ НОЋАС ЈЕ УМРО НЕКО На познатом јастуку другачије је мирисало јутро А тело поред мене на непознато место 136