Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 134

Гдје ли је сад Докторица Стефанка
у овом шкртом августу
шта ли би ми рекла,
да ли сад спава,
је ли се сад купа,
је ли на годишњем у Македонији
у тим чаробним Кавадарцима,
да ли се радује
са звоницима цркве Светог Марка?
Она ми је рекла: "Болестан си,
болест се зове књижевност,
дијагноза пјесник,
терапија је писање! ..."

САВО!
Е, мој, Саво,
да ти је видјети
ово истобојно небо и снијег,
само да видиш.
Локве пуне снијега,
блато и бљузгу,
поточић јаркозелених трава пун мокрог
снијега који се топи.
Видим претпрољетне предјеле.
Можеш ли ти видјети?,
шумарак у залеђеној мочвари,
и сунце које пробија
са јохама, врбама и багремљем,
мој Саво Шумановићу!

УСНУХ ЈЕ ОД МЕСА
Уснух је од меса,
лежи на ледини
њивом јој протиче студеница
сунцем прокошених мјехурова.

127