Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Página 133
Сазвијежђе филигрански бљесну
змија и жарач у једну.
Кораком утишћем жељу,
у прсима крвари распукло месо.
Оцртано умило јутро,
плаво изнад протиче бјелином дана.
ЉУБАВНА
Бокоре твог погледа берем
привијам уз њедра
не дам да ти олујна киша
сапира модре очи.
Твоје бокове натапа плаветнило
свуда се прелијеваш модрином,
а твоје усне боје цвјетног меда
жар њих топи цјелац, брда,
мора се излише по пустари
ријеке просијецају сухо тле.
Без тебе не смијем погледати у небо
у бесконачност,
земљин омотач ме сабије у раку,
мој поглед је пјешчан
сија сјајем разваљеног кандила.
ПАСИЈА (Стефанки Грабеж)
Уморан мјесец је већ прхнуо
у име јутра,
мене насмијаног затекоше
праскозорне бомбоне насладе зоре.
Тишина плаветних небеса
долети испред бистре свјетлости.
126