Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Seite 132

Горан Ђурица
ПЈЕСМЕ
БИЈЕС
Бијесан сам,
на врбак са трстикама
на шаше и маце
и смрзнуту воду у мочвари,
на јошике,
и на смрзнуту ораницу
смрзнуту гранчицу крушке,
на пару која излази из уста,
асфалт којим се ноге клижу,
и на смрзнути веш на штрику,
на кућу из које се дими,
шпорет који разгони хладноћу
и на дрва у дрварници,
на кисели купус у каци,
бијесан на чокот грожђа
снијег који неће да падне
на куполе кукурузовине у пољу
мало на лишће којег нема
које ће се у прољеће
јавити оком зеленим,
на кваку на капији
за коју се лијепе прсти
и на рукав који неће да ме грије,
на све што је лијепо
као што нисам ја.

БЈЕЛИНА
Слатко мирише уплет њене косе,
са пољском травом,
поскачу валови немира подно обрва.

125