Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 11

''Драга'', рекох супрузи касније, ''те жене које су тамо радиле, оне су
продавале вибраторе и разноразна помагала и јестиве гаће и утикаче за
дупе, па још и лубриканте те некаква чудеса која још не могу да сконтам
нити схватим која им је сврха.'' ''Мила'', рекох јој, ''као да су неке од тих
играчкица смишљали генији и откачени научници.'' Било ми је
непријатно, али пошто нисам лажно крепосни моралиста, дао сам се у
рагледање. Нисам, наравно, планирао пазарити, али нисам хтио да
изјурим из дотичног дућана попут уплашеног католика. А онда сам
зашао за угао и угледао га, вибратор по имену Чоколадни Гром.
''Љубави'', рекох јој касније, ''мислим да ми је кроз уши одзвонила
она чувена музика из филма 'Свемирска одисеја 2001' када сам угледао
тај чудесни вибратор.''
Чоколадни Гром био је тамносмеђ, преплануо. Протезао се добрих
38 центиметара а да би живнуо била му је потребна батерија од осам
волти. Прија ми да живим у увјерењу да је мој домородачки пенис
силан, али чак и када би се окупила цијела ратна чета Индијанаца опет
не би били ни до кољена једном Чоколадном Грому. Обузео ме срам,
али сам ипак брже-боље купио ту новотарију и похрлио у болницу.
Устрчавши на четврти спрат гдје се налазио одјел за интензивну његу,
тргнуо сам Чоколадни Гром из кутије и високо га винуо у зрак попут
чаробног штапића те га затим укључио.
Не треба ни рећи да су сви доктори и сестре као и родитељи који су
се ту затекли били запањени и помало омамљени када су угледали
вибратор. Чудно је то и прилично тешко објаснити. Секс је кумовао
рађању наше дјеце која су сад на самрти, а ја сам у том тренутку у руци
држао зврндаву комадину секса и покушавао њиме бацити чини.
Замахнуо сам га изнад наше бебе и махнито јуришао по соби машући га
поврх других болесних беба. Цијепао сам се од смијеха као и остатак
екипе у соби, осим можда двоје-троје који нису имали појма шта да
раде. За који минут, сви су чекали свој ред да Чоколадним Громом баце
чини. Мо mM