Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 2 и 3 | Page 17

· nутевМ од женице из прошлог века, нешто од своје бабе коју не морамо ни познавати нити било шта о њој знати. Једноставно, вукла је на лепоту бабе, можда и чукунбабе, свеједно, ко зна, али нешто од жене која је била фатална за мушкарЦе у своје време. Катарину зајашила карма, рекао би један њен будући пријатељ. Пријатељ њеног деде није одустајао. Нашао је начин да се виђа с Катарином. Налетао је као олуја са кишом. Била су то слатка и опасна састајаља у стану код трећег старијег господина који је одлетео у Америку и годинама се није враћао. Адреса. испод старих кестенова, поглед са трећег спрата на велику реку, облаци понад тврђаве као минђуше на тек испрошеној девојци - све као створено за љубавну идилу. Катарина је релативно брзо изгубила невиност са пријатељем свога деде. Није лако ишло, покушавали су неколико пута, она није осећала ништа, затим, болело, и то јако, па су одустајали . Није знала ништа о даваљу мушкарцу. Али, у свакој жени има заметак прилагођаваља, оног чуда када се преподоби па ни саму себе не препознаје. Ако тај љен вишак мушкарац прати, може да је уло ви, да добије шта жели. Али, ако све то подразумева, надрљаће, јер она ће се кад тад, можда већ наредне секунде, . вратити у претходно . . стаље и све заборавити. Постаће неко други, Једна од жена КОЈе у ЊОЈ чуче. Годило јој је да се неко тако неуморно за њу бори. А и ·она је попут поточића после какве нагле поплаве брборила у правцу који јој је био непознат. Носила ју је невиђена лепота потпуно новог животног искуства, првина у буђењу природе где се у сваком капилару тела, душа расцветава у неземаљским мирисима. Добијала је на по~он ретке књиге, музичке интелектуалац плоче, могао да женске дрангулије, подари . знатижељноЈ све оно што . малолетноЈ би један лепотици и тако распири њену везаност за непознатог мушкарца. Као неискласала жена, тек травчица у зрењу, Катарина је избуљила зенице на нови поклон за рођендан, на црвенкасте гаћице са чипком коју је љубавник украсио својим потписом од танке златне жице. Као да држи цветак са друге пла~ете, окретала је гаћице и зачудна колута.Ла црним окицама које су својом магијом готово усмртиле заљубљеног господина. То је она лепота жене која није дата по њеној вољи, већ по наредби неба у датој прилици. Катаринин љубавник је, дакле; имао млађег пријатеља, колегу из струке који се прославио светскиом проналасцима па је често обилазио техничке симпозијуме на разним континентима. Он је Катарину, гле чуда, случаЈНО упознао у посластичарници где се задесила са дедом и . тајним љубавником. Наишао човек у пролазу, поздравио старог знанаца и, на iьегов позив, сео за сто. Познаје он и деду, али не толико колико 14