Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 2 и 3 | Page 18

hутевМ заједничког пријатеља. Катарина је била забављена слаткишем кад је реда ради одговорила на поздрав упућен свима. Деда и љубавник су осмехнуто гледали новог госта за столом, било је и неко питаље, а потом сви чули како је господин прошао на симпозијуму у Минхену. Делић кремпите био је прелеп на Катарининој виљушчици на путићу до уста. Придошлица није имао куд: приметио је њене нежне, попуr маслаца, прсте и неговане нокте, доста неуобичајене за девојчурка из средње школе. Заљуљао га је нови покрет виљушкице од тањира до пурпурних усница. А тек зуби, њихово појављиваље nосле слатког залогаја- било је то однекуд равно звуку виолине на чамцу поред брезе на ветру. Напућила је усничак и скрила заводничку белину младе чељусти. Одједном се претворила у срнину њушкицу. И Катарина је запазила продорне плаве очи, хипнотисала се првим речима, истина, упућеним старијем пријатељу, њеном тајном љубав­ нику. Али, свеједно, кад неко лепо говори, а уз то бојом гласа којајежи дојке, то бива ватрица која неповратно плени младицу са тек испупелим коренчићем љубави. Старији љубавник, јао, ништа није посумњао, вероватно, данима омађијан млађушном лепојком, сматрао је немогу­ ћим да му· било ко, поготово не у случајном сусрету, преотме чаролију из снова. Осим тога, ту је њен деда: већ су научили пред њим да глуме. Све се брзо одигравало за столом пуним колача и бозе у четирима чашама. И Катрина је била нова самој себи, разумела је да јој се допада овај нови који јој се већ помало невидљивим знацима удвара. Разишли су се као надувани балончићи у дечјим рукама, лахорно и понесено, срећно и неуrешно. А .онда, после неколико недеља, опет случајност. Ко каже да нема судбине? У парку поред језера, носећи новине свом љубљеном, сусрела га је како са својом децом, дечаком и девојчицом од пет и шест година, призива лабудове и лабудиће. Изненађени, Катарина и инжењер су се одуwевили сусретом и готово заборавили на децу која су отишла на другу с1рану језера, једно је чак загазило у воду. Он је замуцао, она заћутала премећући новине из руке у руку. Дао јој је визит-карту и то је било довољно. Листак пао на њено раме, златан као у познатоЈ романтичној песми. Почела је да се виђа и са овим љубавником. О, какве ли чаролије у разлици додира, покрета и даха! Нека друга би ишла још даље у авантуре, тражила нове и нове, али не, Катарина је осетила велику стабилност у двострукој љубС:lвној вези. Нису је занимали вршњаци, с другарицама није имала шта да прича о томе. Године су пролазиле као возови у једном дану кроз железничку станицу родног града. И током двају бракова, сталног мењања запослења, путовања у стране земље, Катарина је, као већ зрела жена 15 са спец~фичним