Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 2 и 3 | Page 14

nуте в М што су . премиЈештали сигналне ратре да . завараЈу морнаре, а онда бупарили по растуреним бродском товару и пљачкали мртва тиједа. А ми смо покушали да од те исте историЈе начцнимо ресурс, aлfl безуспјещно. Предуги су и прескупи путеви које туристи морају да nревале како би видјели уске, камене плаже на којима се издешаваше nlyc11и злочини. Подигли смо неколико рушевина, али оне нису убједљиве, чак ни из даљине. У прцчама које нас описују . - а ~ој е се налазе у застарјелим туристичiСим брошурама nуним нетачних података легенда о поставку нашег острва - - заступљена је и захваљујући чину неког боrа - на мјесту гдје је славни Икар из rрчког мита заронио у море по отапању умјетних крила од воска. Ова легенда се подударила са називом нашег острва, иако ријеч која их је спојила нема ништа што упућује на љено rрчко поријекло. Она у нашем језику једноставно значи - " грумен блата". Али одмаралишта- или бивша одмаралищта, која су изrрадили надобудни страни улагачи - одмаралишта која су се скоро увијек затварала усред наредне сезоне, након чега би ми домаћи обили тоалете ~ та одмаралишта су подигнута како би се уновчила романтична лажарија, а дјечак са крилима утиснуо на папир за писма. Угљенисани цјечак у чину сурвавања у смрт, додала бих. Лоше осмишљеt~ лоrо. · А шта да радимо? Трговина дјецом није за нас: наша дјеца су · непривлачна и дрска, и - знајући своју историју - навикла су да нападају и оробљавају добростојеће муштерије, бацајући их са питица. Покушали смо да се окушамо у домаћим радиностима: учили смо · старе жене да шивају прње- јер оне негдје у себи имају похрањена сјећања на ту активност - али ко данас жели да хода у прњама? Чак ни колекција прњавЩ( бикинија није нашла своје купце. Почели смо и да тргујемо на Интернету, што нам је пружило могућност да проваљујемо у немарно заmтићене рачуне кредитних картица; увијек нас је тешко ухватити јер за нас не постоје ни право ни правила. Окушали смо се и у бизнису виртуалног резервисања авионских карата, који је пропао услијед све учесталијих бјесомучних убистава у пословним класама авиона; покушали смо затим са ланцем брзе хране, rдје би бургер са козјим месом представљао специјалитет~ али се не прослависмо. Уз то нам је нестало и коза. И шта сад, питамо се? Наша радна снага није бројна, а поред тога има и аверзију према послу. Оно у чему би стварно уживали су приобалне банке, или нека казнена Уt?Танова; али све то не расте на дрвећу. У свом очају прибјегосмо идеји о умјетницима. Нема сумње да nосједујемо довољно акумулисаног јада да произведемо приличан број. 11з бола, за чији смо се трајни утицај на њихова .цјетињства и повремени утицај на зрело доба свесрдно побринули, из сиромаштва које можемо 11