Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Seite 93
ЕСЕЈ
FRIDA KAHLO ИЛИ СУБВЕРЗИВНА ЛИТЕРАРИЗАЦИЈА О/П(О)СТОЈАЊА
Маскарада:
преживљавање/објава постојања
Ф
Frida Kahlo: Љубавни загрљај универзума, Земље (Мексико), Дијега, мене
и господина Xolotl-a, 1944.
снагу љубави, Фрида схвата да је илузија
мит о љубави, схвата љубав као инвалидско
помагало. Али он је није слушао, није чуо њене
ријечи. Као и толико пута до сада, имала је
осјећај да јој ријечи цуре из уста попут слине,
да су у његовим ушима то неки неповезани
звукови, бесмислено трабуњање, бучни слап
(ФБ, 2008: 145). Било који облик комуникације
између Фриде и Маестра резултира
неразумијевањем. Искуственост тијела у
распадању постаје први знак непремостивог
удаљавања и осуђености на двоструку патњу.
Болно тијело, нежељено тијело. Моја патња
је била двострука. Патила сам не само зато
што сам осјећала бол него и зато што сам
била одбачена (ФБ, 2008: 86).
изичке тешкоће које су оставиле неизбрисив траг и на идентитет
одредиле су и начине на који ће се родитељи опходити према
њој, још у дјетињству, а поготову у младости. Док ју је мајка
потајно сажалијевала, отац ју је у свему подржавао и говорио јој да је
боља од других јер је храбрија и јер су храброст и памет важнији од
шепавости, а она посједује обоје (ФБ, 2008: 12). Првенствено, однос с
мајком као опсесиван мотив женске књижевности, доведен у контекст
односом с оцем, постаје окултирана и конструирана матрица преко
Едиповог и Електриног комплекса чије разрјешење, у овом случају
Електриног комплекса, није само покоравање Закону Оца, нити страх од
поновног успостављања матријархата, већ излазак на полигон борбе
(само)остварења субјекта и артикулације себства. Фридина мајка
Матилде је модел патријархалне жене удаљене од властите дјеце.
Између њих је постојала празнина, одмак попуњен служавкама које су
кухале, прале их и чувале, жене чија су велика трома тијела стајала
између дјевојчица и мајке. Премало додира, премало загрљаја. Стално је
имала осјећај да је мајка присутна, али у некој другој соби, никада сасвим
присутна, хировита, тужна, и сама болесна ... Увијек иста прича с мајком
– неспоразуми, шутња, приговарање. Узалуд је било говорити,
покушавати задобити њењу љубав (ФБ, 2008: 24-54). Фрида изневјерава
мајку у два наврата: први пут својом одлуком да похађа школу, а други
пут избором мушкарца за животног сапутника. Мајка је Фридино
школовање сматрала непотребним. Као и остале три кћери, научила ју