Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Seite 79

ИНТЕРВЈУ Тања Шљивар је ауто-иронична књига прича о одрастању. Ваше драме такође на неки начин говоре о одрастању. Изгледа да Вас ова тема јако интересује.... ШЉИВАР: Одрастање је практично једина ствар која ми се догодила у животу. „Соба на трећем спрату” је као један грч који се причањем ублажава, она је свједочанство, исповијест, дневнички запис, не само мој, лични, него свих људи који су ме за вријеме писања те књиге, од моје седамнаесте године окруживали. Чини ми се као да су емоције, догађаји, одласци, упознавања, снови, шале, дешавали симултано са самим писањем и описивањем истих. Са друге стране драма „Гребање или како се убила моја бака” прати групу агресивних десетогодишњака у бањалучкој основној школи на дан школске приредбе и условно говорећи, писано је са тринаестогодишњом дистанцом. „Гребање” је покушај разваљивања језика, имитирања говора данашњих десетогодишњака, давања облика говору мене и мојих вршњака из времена када смо били десетогодишњаци, као и покушај да један затворени свијет поново погледам непосредно, као што сам га прије тринаест година гледала, па онда то све заборавила. ПУТЕВИ: Како бисте оцијенили положај младих књижевника регији? Колико је тешко изборити се за препознатљивију позицију? ШЉИВАР: Наравно да је положај младих књижевника тежак, али ми нисмо у томе нимало усамљени. Тежак је у регији и положај старијих књижевника, и људи који нису књижевници и практично свих групација људи, јер у нашој регији, очигледно мало шта функционише на начин на који би требало. Да би неко доспио до препознатљиве позиције, а да то има стваран смисао и значај, требало би да имамо књижевну, позоришну и филмску критику, као и публику, а пошто то де факто не постоји, онда и умјетност која се не конзумира, не постоји, па макар и онај ко је прави због нечега био препознатљив. ПУТЕВИ: На чему тренутно радите? Можете ли нам открити имате ли на уму неко ново списатељско дјело? ШЉИВАР: Тренутно са редитељком Селмом Спахић радим на исправкама на драми „Гребање или како се убила моја бака”, коју би она у Босанском народном позоришту у Зеници требало на прољеће да режира. Осим тога, размишљам интензивно о писању свог трећег комада и радим на сценарију за кратки филм, који би средином године требало да буде завршен и приказан на Сарајево филм фестивалу. 77