Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 80

ЕСЕЈ ЗБОГ ЧЕГА ТЕЛЕ? Лешек Колаковски с пољског превела: Бисерка Рајчић ЗБОГ ЧЕГА ТЕЛЕ? Идолопоклонство у виду смрти Бога П ретпоставимо да је Бог умро - иако не сматрам да се то догодило - нити да постоји идолопоклонство, бар не у главама убица. Идолопоклонство је по дефиницији божанско одавање поштовања нечем што није Бог, с правог места добровољно пренет култ. С обзиром да је само Бог предмет поштовања, сваки други култ не само што није правоснажан већ је и грешан; према Томи Аквинском, то је најгори могући грех (Summa theologica, II, II-ае, q. 94). Због чега баш Бог, онако како га схвата хришћанска цивилизација, заслужује поштовање, беспредметно је питање; јер, ако бесконачни, свемоћни и бескрајно добри Творац неба и земље не заслужује поштовање, онда га нико не заслужује. Тако ми се бар чини. Без Бога сâм појам идолопоклонства нема смисла. Према Д уну Скоту, Бог не би могао да поништи две прве заповести Декалога; поштовање које се одаје Богу, послушност и заштиту његовог имена које спадају у саму идеју Бога, ако та идеја претпоставља његове односе са светом који је створио, посебно са децом као становницима тог света; постоји такође сагласност хришћанских мислилаца у погледу тога да нам Бог није доступан онакав какав јесте, скривен у својој природи, у својој затворености већ само у огледалу својих творевина, posuit in tenebris latibulum summ у самој ствари. Опажамо га у чиновима поштовања у оној мери у којој нам се појављује. Наравно, да можемо да не поштујемо заповести, а често то и чинимо, међутим не чинимо некажњено; не поштујући их, рекло би се, рањавамо бескрај или Бога жртвујемо саможивости наших интереса, као да прави култ замењујемо култом нас самих. Због тога свети апостол Павле, иако се може чинити необичним, на листу идолопоклоничких чинова ставља прељубу, жељење туђег, крађу. Према томе, у хришћанским категоријама сваки грех је идолопоклонички грех, с обзиром да претпоставља презир према Богу, одбацивање Бога у корист других добара која више ценимо. Све то се чини једноставним, очигледним и неоспорним. И, као кад су у питању све очигледне и једноставне ствари, ако се више удубимо у њих, оне су сложеније и сумњивије. 78 Шта значи поштовати нешто и некога? Да ли је чин поштовања нешто што подмирује наше потребе које по природи носимо у себи или је то део наше урођене духовне опскрбљености? Тако бисмо могли закључивати на основу необичне и узнемирујуће историје златног телета у Другој Мојсијевој књизи која се зове Излазак. Прича је необична, јер је тај идолопоклонички чин извршио Арон на захтев Јевреја који су од њега наручили да им направи богове; према томе, стварање тог „бога” је проистекло из потребе Јевреја да нечему, било чему, указују поштовање, макар нечем што нема ничег заједничког с њиховом традицијом и вером. Због чега баш теле?1 Због чега златно? На који начин су Јевреји усвојили тај необични култ и како су стварно могли веровати да је то парче метала божанско? Какво су духовно задовољство имали од тога? 1 Теле (Златно теле) или бик, један од јеврејских тотема, Мојсије који се од XИИ до XВИ века приказује с роговима на челу.- Прим. прев.