Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 53

ИНТЕРВЈУ
СЛОБОДАН ТИШМА

Награђени роман с једне стране доноси
причу јунака који је повезан с умјетношћу, док
су на другој страни политичари и припадници
свијета моћи. Тишма наводи да је немогуће
одвојити политику од умјетности, јер "како
ћете одвојити лице од наличја".
"Пишта који је естета у бити, ипак има
своју политику, има своје интересе које
покушава да оствари. Нико није наиван,
тј. невин. Увек је на делу бар 'политика
доживљаја', то како приуштити себи у-житак.
Постоје разне стратегије, од агресије и лагања
до покушаја отварања и самодеструкције",
сматра он.
Овај аутор је својевремено изјавио
да његови текстови "нису задовољавали
медијске потребе, нити су имали неки
потребан стереотип да би имали бољу прођу".
Но, када је у питању роман "Бернардијева
соба" за њега каже да се подједнако лако
чита, као што је лако и написан.
"'Бернардијева соба" је бајка за одрасле.
У томе је њена пријемчивост. И данас
људи воле да читају бајке. Тај романчић
поседује извесну наивност или боље рећи
инфантилност, неодраслост, иако се ради
о одраслим људима. Књига је проходна,
мислим да се лако чита као што је и лако
написана. Бави се неким, условно речено,
тешким темама, али на разумљив начин.
Иначе, нисам тенденциозно писао тако, само
се наметнуло", истакао је он.
Како објашњава Тишма, награђени
роман је почео писати захваљујући једном
мађарском пјеснику који га је замолио да
напише причу за један часопис, а касније се
све издешавало веома брзо.
"На почетку нисам могао наслутити гдје ће
ме писање овог романа одвести. Мађарски
песник Роланд Орчик ме је замолио да
напишем причу за часопис Нови симпозион,
на тему аутомобилске олупине. Када сам
написао причу схватио сам да је то почетак
романа. После је све ишло невероватном

51