Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 52

ИНТЕРВЈУ
СЛОБОДАН ТИШМА

Невена Вржина

Слободан Тишма,
добитник Нинове награде за 2011. годину

Плашим се само
медиокритетства
П

олитика је врста уметности, она има
естетску димензију, као и спорт,
на пример, која данас највише
задовољава потребе просечног конзумента.
Са друге стране, уметност се бори за свој
простор, има средства којима покушава да
оствари свој утицај", ријечи су Слободана
Тишме, добитника Нинове награде за роман
године, за 2011 годину.
"Бернардијева соба", која је овом
скромном писцу из Новог Сада донијела
велики успјех у себи обједињује двије теме,
страх од самоће и потрагу за ужитком.
"Пишта Петровић, главни лик, иако наоко
није спреман да било шта мења у животу,
постеп ено доживљава промене, живот,
односно текст га вози. На крају долази на
сам праг преображаја али ту се зауставља.
Суштински преображај је неописив. То је
тренутак апсолутне неизвесности о коме се
може само ћутати. Симболи су слаби и не
задовољавају нас", објашњава Тишма.

50

Слободан Тишма је рођен у Старој Пазови, 1946.
године. Српски је писац и музичар, оснивач култних
новоталасних бендова "Луна" и "La strada".
Тишма је почео да се бави музиком раних
шездесетих, основавши пар бендова који нису имали
већег успјеха. Повукао се из музике и посветио
писању и објављивању поезије у литерарним
часописима и студентским новинама. Пошто је
на њега утицала поезија Артура Рембоа, често је
користио псеудоним Артур. С обзиром на то да се
групе "Луна" и "La strada" нису дуго одржале, Тишма
се вратио литератури и објавио књиге поезије
"Маринизми", "Врт као то" и "Урвидек".