Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 54
ИНТЕРВЈУ
СЛОБОДАН ТИШМА
"Бернардијева" соба је бајка за одрасле. У
томе је њена пријемчивост. И данас људи
воле да читају бајке
брзином. Отварало се као пасијанс, за
четири месеца имао сам интегрални текст
романа", закључио је Тишма.
Он је додао да не може рећи да је
"Бернардијева соба" његово најзначајније
дјело, али можда јесте најуспешније.
Тишмин улазак у свијет умјетности, веома
успјешно је почео у бендовима "Луна" и "Ла
страда", али је своје прве поетске стихове
објавио још прије 45 година, у новосадском
студентском листу "Индекс".
Чланство у овим групама била је добра
прилика да Тишма покаже своју креативност,
што је и чинио. Међутим , иако су албуми
"Нестварне ствари" и "La strada" који су
објављени за кратко вријеме постојања ових
бендова, доживјели успјех, ипак је дошло до
њиховог раскола.
"Први разлог нашег раздвајања је што
сам ја био доста старији од осталих чланова,
а други, што су они били много поткованији
у музичком смислу од мене, који сам био
чист аматер. Ја сам био креативан, али као
извођач био сам инфериоран, ужасно сам
фалширао", наводи Тишма.
Он додаје, да у техничком смислу није био
у стању да удовољи захтјевима.
"Они су хтели више, а ја нисам могао. Са
друге стране, у креативном смислу били су
зависни од мене", објашњава он.
Након распада ових група, Нинов лауреат
је почео да прати шта ради његова супруга
Јасна Мањулов с "Boyama". Почео је да пише
дневник у којем је описивао свој унутрашњи
живот. Живио је повучено, доста је читао,
проводио вријеме у природи.
"Бавећи се рокенролом изгубио сам многе
везе. Ја нисам интересантан човек: мој живот,
како да кажем, није спектакуларан, ипак сам
ја конзервативан тип", говори Тишма.
Бављење уметношћу
јесте неки бег од
стварности. Или је баш
то улажење у стварност,
у најдубљу стварност. Ко
ће то знати?
52