Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 170

КРИТИКА
жена као симбол љубави

кључева. Комуникацијом води одгонетање значења ријечи и дјелања. Посебно у
непогодама, изазваним природним и људским невољама, које узрокују и доводе
до растанака. Као сапутник, и кад је просторно и временски удаљена, жена
мотивише излазу из невоља. Подстиче преображавање бола у радост стварања.
Еманирају поетске варијације питања и одговора о женином удјелу за отклон
од празнине. Трага се кључном одговору, хармонизирањем питања о феномену
званом љубав. Нијансирањем слободног краћег и дужег баладичног стиха, у
разноликој мелодичности, егзистира сонетна форма, обогаћујући композициону
полифону структуру .
Продубљивањем слика о души,
сонетима се наглашава позната мисао да
је човјек сам себи највећа тајна. Нарочито,
и отварају врата комплекснијег доживљаја
кад тежи апсолутном доживљају љепоте
љубави. Поглед из дубина жениних очију,
љубавног сусрета. Кад је вођен жудњом
са прага, обећава. Одгонета немогуће.
трајног интезитета обостраних осјећања.
Продубљују се мисаоне авантуре. Замагљују
Кад жели да продужи чаролију младости.
се ружни факти искуства прошлих деценија
У том настојању је могућ сусрет не само на
–вијекова. Бришу се друштвени и природни
овом свијету већ и у царству сјенки. Да ли,
мразеви. Боре са лица жене зраче свјетлошћу.
увијек, јединством тијела и духа? Одгов