Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15

КРИТИКА ИЗВЈЕШТАЈ О ПРАШКОМ ГРОБЉУ опсаду Париза, преживио дане Комуне, начинио фалсификат који је компромитовао капетана Драјфуса и покренуо свјетски чувену аферу, касније лавину антисемитистичког расположења која је поларизовала француско мњење; прокоментарисао Золино Оптужујем итд. Добро је, издашно зарађивао од кривотворења, оперативних задатака по налогу царске тајне службе, од откривања фиктивних или у сопственој режији скованих непостојећих завјера. У свим овим историјским или фиктивним догађајима игра крајње негативну улогу и свагда је у обрнутој перспективи свеприсутни и утицајни фалсификатор, који свједочи (а својим нечасним ангажманом и обликује) ова збитија. Зар он није вјечни Жид подземља, који се као какав волшебник јавља увијек на оним мјестима и у оним тренуцима који ће промијенити свијет? А управо је вјечни Жид, као симбол и као један од архетипова наше цивилизације, као траг јеврејског (све)присуства у свјетској историји, управо је тај јеврејски идентитет оно чега се Симонини највише гнушао. Његова непресушна мржња према Јеврејима извор је и главни ток његовога кривотворитељско-литерарног ангажмана који нам је у овом чудесном дјелу вјероватно и најзначајнији, јер, управо је Симонини кључна карика и везивни елемент који је учинио могућим настанак „Протокола

Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 156