Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15

ПОЕЗИЈА ЈОВАНКА СТОЈЧИНОВИЋ НИКОЛИЋ Одгађање тренутка Шетам главном улицом... Како разјаснити овај случај Срушили су очеву кућу да не буде празна Покопали и сахранили је Зидари је траже Археолози Даноноћно обилазе најбитнија мјеста Враћају ми старе фотографије Са закључаним вратима и кровом у два вода Којим смо је покрили шездесете Враћају фотографије с ћерпићима Стиснутим сунцем У калупу У младе моје године ? Улазим у једну па у другу продавницу На вратима треће двоумум се Између телефонског позива И гласова из парка Погледам ситна Безначајна лица Са спуштеним доњим уснама И погледима Који ме држе на нишану Потчињено Пружајући руке Отварају мале гробове у шакама Очекујући усред бола Сунце На длан да им Откотрљнем Трговкиња порађа страх иза мојих леђа И тако одгађа тренутак (По)мирења са судбином Јер никада није сумњала у Свјетлост Која се помјера из мене И обасјава Полуодбачене Ни зрака кући не може прићи Да је ископа Од раније је закопана Спасава Свјетлост у мраку Као да се бори с врхом планине Којој су измакли висину До које нико не може стићи Ни они што су остали А Ваља и њима у кућу отићи 149

Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 151