Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 149

ПОЕЗИЈА
МАГДАЛЕНА БЈЕЛСКА

xxx
Дуг викенд, управо, управо такав. Млади људи аутобусом се возе ван града на језеро.
Тог, врелог и сунчаног
дана,
недалеко, у близини откривена је планета налик на планету Земљу.
Можда је некад планета Земља наликовала на њу.
Оса без господара пење се по прозорском стаклу моје пословне зграде.
Пустићу те - ја - за часак само.
Ако – ми – преживимо.
Шеснаест спратова ниже дедица везује пса пред спавање.
Такси плави опел.
Ујутру је размишљао, како да га довезе.
Узео је жуту врећу с логом.
Давно, доиста давно, да се не сећа када је то било.
Није био овако лош, врео дан.
Па ипак вози кроз ужарен помахнитао град.
Боје пепела и истуцаног камења
где мириш