Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 148

ПОЕЗИЈА
МАГДАЛЕНА БЈЕЛСКА

xxx
Сећаш ли се како си за време оних ферија, у мају,
провео на земљи
цела два дана.
Кретао си се лежећи, полеђушке,
као флека на плафону,
само с погледом упереним на горе, у правцу сивог неба;
где су слободно, бешумно, у леденој магли,
летеле црне птице.

Магдалена Бјелска

xxx

с пољског превела:
Бисерка Рајчић

Пољско село. Мило - - - Почетак октобра.
Над стрњиштима бела ледена магла.
Последње вађење сивожутих кромпира.
Густ висок дим од спаљиваног лишћа
који озбиљно нагриза плућа. Пече очи.
Осе бучно упадају у огањ.
И онај мали пас, у чију кућицу
једном дневно долази човек.
Не вичи. Не вичи.

xxx
Животиње спавају на гомили дрва крај зида
затим се буде, посматрају пролазнике,
- идеш двориштем поплочаним
камењем обраслим маховином –
оне посматрају благу измешаност;
неприметно кретање материје попут прашине која пада
кроз летњи ваздух, поподневна светлост;
тамо: између камења калдрме
тече вода
брза,
прозрачна;
виде: неког несрећника који је видљив исто као и други,
само простор између главе и рамена
је лепљив, делује као да је срастао,
осим тога подсећа на срећника,
који једном великом мрљом протрчава између камења,
светлоцрвеном, налик на воћни сок,
а не на крв.
А високо, над нама,
блатњаво море,
ледени сјај.

146