Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 125

ПОЕЗИЈА ГЕРМАН АЛЕКСАНДРОВИЧ ГЕЦЕВИЧ Герман Александрович Гечевич с руског превео: Владимир Јагличић Последњи снег Јевгенију Рејну Снег је пузио уза зид од јутра, не одби зиму при последњој лепти, пеном у уста нахрупи, изнутра, ко кад у грчу падне епилептик.   Упадао је у здања старија, трамвајски путник без карте и места... У говорнице, крај трпезарија звонио с правом вишњег абонента.   Ови пеленом Мањеж, Дом ловачки, заузе Арбат рубљем, не присилом... Без заштите је, обешен главачке, ко акробата над градом висио.   Био је тако мрачан, тако суров, тако самотан у падању навек, да би у многим двориштима, с буром могао бити примљен као авет.   Замарао се с димом, и на трему: час замре, а час опет, нештедице закружи тамом... Судећи по свему, чизмама су му изгазили лице.   1984. 123