Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 124

ПОЕЗИЈА
МАРГАРЕТ АТВУД

Срицање
Моја кћи се игра на поду
пластичним словима,
црвеним, плавим, дречаво-жутим,
учи да сриче,
срицање,
прављење чаролије од ријечи.

Преткиња: вјештица у пламену,
уста јој свезали кожом
да јој задаве ријечи.

*

*

Питам се колико жена
себи није приуштило кћери,
колико их се затворило у собе,
навукло завјесе
да би се могле фиксати ријечима.

У тренутку кад језик отпада
од врелих костију, у тренутку
кад стијена пукне и из њен