Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 119

ЕСЕЈ КИБЕРПАНК, ИНТИМНО И ПРИСТРАСНО... шездесетих активно заговарала повратак природи, наратор киберпанка је заузео становиште супротно тој утопијској идеји, радије се приклонивши урбаном нереду из којег је и поникао. На крају крајева, то јесте била његова стварност: идеја борбе против система трансформисана је у индивидуалистички концепт анархистичког подземља, оставивши тако сасвим довољно простора и довољно слободе да се у технологији пронађе савезник, а не непријатељ. Презир за систем није био ништа мањи од презира за психоделичну утопију претходне генерације, суморно овисној о потреби за масовношћу. Свет киберпанка је свет кројен по мери индивидуалаца. Прљав, урбан, комплексан и апсолутно доминиран вештачком интелигенцијом, свет киберпанка је нека врста паралелног универзума у ком појединац егзистира у компјутерским чиповима, док са стварним светом задржава тек минималан додир, неопходан за опстанак као такав. Он је хакер који нити жели, нити има потребу за класичном социјалном интеракцијом, чак ни са себи сличним индивидуама његова моћ лежи управо у невезаности Finn Lion: Shodan Matrix, 1999. традиционалним обавезама: самомаргинализована, изолована непознаница, савршено адаптирана за деловање у свету рапидних технолошких промена. Његову функцију дефинише само његово постојање: у свету у ком је информација једини артикал вредан трговине, он је дефинисан искључиво способношћу да тај артикал пронађе, набави, присвоји, украде, прода или трампи. А пошто је, у виртуелном свету, морална и легална структура значајно другачија од оне у стварном свету, сви могући начини забадања ножа у леђа не само да су дозвољени, него су и неопходни. Укратко, то је свет у ком су екстравагантни начини (ин)директне освете важни колико и сама пиратерија. На крају к