Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15

ЕСЕЈ КИБЕРПАНК, ИНТИМНО И ПРИСТРАСНО... Уметност је - баш као и свет у целини остала затечена спознајом да су правила игре напрасно измењена; некадашњи социјални преврати и идеолошке револуције су, по правилу, настајали у нижим, потлаченим масама и, по истом том правилу, углавном су стремили ка ликвидацији виших, привилегованих структура. Технолошка револуција осамдесетих је неосетно окренула правила наглавце - управо је привилегована структура војне технологије створила тај нов и надасве слободан пејзаж зван „виртуелни простор”; војна аутоматизација је захтевала тренутачну аудио-визуелну комуникацију; ерго АРПАНЕТ, претеча данашњег ИНТЕРНЕТ-а. Идеја водиља је ту свакако била нека врст координисане примене војне премоћи и, баш као што је случај са свим осталим милитарним Р&Д творевинама, интернет је испрва био плански резервисан за наменску војну употребу, као нека врст хибридног модела научне лабораторије и ратног контролног центра. За разлику од претходних манипулација јавним мњењем (рецимо, типа Роузвил или Аурора), западњачка војна интелигенција је овај пут своја оправдања базирала на чврстим моралним темељима. Нет може ујединити с -]"

Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Page 118