Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 14 и 15 | Seite 120

ЕСЕЈ
КИБЕРПАНК, ИНТИМНО И ПРИСТРАСНО...

се све своди на појединца, на индивидуу саму себи довољну и способну
да без дозволе узме оно што жели. У не-реалности виртуелног света
човек напросто мора бити реалан; свако емотивно (само)заваравање је
уједно и неопростиво посртање које за собом повлачи примарну казну.
Илузијама пријатељства, љубави, верности или оданости једноставно
нема места у свету у ком је информација примарни артикл трговине.
И било да је реч о информацији банковних сигуроносних система,
индустријској шпијунажи полу-легалних мега-корпорација или пак чисто
приватној информацији, украденој из интимне преписке цивилних лица
– једино информација у том и таквом сировом облику има монетарну
вредност.
Фер је признати како је управо то одсуство идеализма и ма каквог
организационог стремљења уједно и разлог зашто је виртуелни
индивидуалац превасходно паразит система, уместо покретачка снага
истог. (Бар не свесна и намерна покретачка снага - могуће је да својом
активношћу донекле утиче на саму еволуцију система али тај ограничени
утицај засигурно није овде вредан помена.) Систем дигиталног света
се незаустављиво развија и напредује, праћен у стопу виртуелним
маргиналцем и његовим модемом.
Злураде тврдње малициозних квази-теоретичара о дезинтенграцији
киберпанк концепције тачне су само колико је тачна и предоџба о
цикличности реалног света; наша стварност се неумитно повинује
еволуцији колико и гравитацији. Сам термин је данас можда и суочен са
неком врстом дезинтеграције, просто зато што је одувек био примарно
маркетиншка творевина, довољно интригантна да одвоји пласирани
садржај од тадашње научно фантастичне позадине. Ипак, гледано
уназад, тај термин поседује далеко већу вредност од чисто маркетиншке;
успео да обухвати сву човекову фасцинацију раним дигиталним
добом технологије, која је тако драстично, а уједно и готово неосетно,
изменила нашу свакодневицу. Неовисно о крајњој судбини термина,
киберпанк култура ће остати управо неотуђиви део наше свакодневице,

Tron Legacy, 2010.

118

импрегнирана у све сфере реалног света
у виду еволутивне потке какву су сами
киберпанкери некад откривали у виртуелном
свету. И баш као што су услови за киберпанк
настали далеко пре тог комерцијално
податног имена, тако ће се наставити и после
њега, ушанчени у саме темеље дигиталне ере.
Наша стварност је циклична, а уметност
напросто рефлектује ту цикличност. Тринити
из Матрикса је заправо Гибсонова Моли
из Неуроманцера, али је исто тако и Маги
НовацОчи Харлана Елисона. Блејдранер је
продукт истог комплексног урбаног света у
ком Гибсонов Кејс уновчава једину ствар од
истинске вредности коју ће икада поседовати,