Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 97

ЕСЕЈ СПОРЕДНЕ ЈУНАКИЊЕ У РОМАНИМА ЏЕЈН ОСТИН томе што будући да ни сама није имала адекватно образовање и одгој, она није способна да им пружи прави примјер лијепог понашања. Слиједећи теткине савјете, Марија Бертрам се прво удаје за приглупог и нешармантног господина Рашворта, будући да жели да искористи његово богатство како би се ослободила очеве контроле, а онда, наравно, пошто није сретна у браку са човјеком који јој ни по чему није раван, бјежи са једнако богатим али знатно шармантнијим Хенријем Крофордом. Након што је Хенри одбаци, Марија је препуштена на милост ауторитативног оца, који је не жели примити у своју кућу, што забрањује и госпођи Норис. Међутим, вјерна тетка, разочарана, љута али не и поражена, овај пут одлучује да упркос неповољној финансијској ситуацији и неизвјесној судбини, коначно престане извршавати наредбе сер Томаса, те стога напушта Менсфилд парк и заједно са својом несретном нећаком одлази да живи у други дио земље. Овакав завршетак романа многи су сматрали непотребним, неувјерљивим, али и неправедним према тетки Норис. Марвин Мадрик8 чак тврди да се Џејн Остин само жељела ријешити госпође Норис, јер Фани не би била срећна да је она остала, а такође истиче да није случајност да госпођа Норис одлази без ријечи, јер да јој је дозвољено да проговори онако како то одговара њеном карактеру и како је то чинила током цијелог романа, могла би доказати да је њен присилни и неприпремљени одлазак у ствари само једна велика лаж. У сваком случају, њена одлука да се не повинује ауторитету сер Бертрама може се протумачити као њен бунт према опресивном патријархалном систему, чији је он изразити представник. Друга бунтовна удовица, лејди Кетрин, представља још већу потенцијалну пријетњу патријархалном друштву будући да је у погледу финансија потпуно независна од било ког мушкарца. Уз то, ријеч „лејди“, која код ње стоји испред личног имена, а не презимена као што је то случај код већине „племенитих“ јунакиња Џејн Остин, упућује на то, истиче Џулијет Мекмастер,9 да она своју титулу није добила од мужа, него ју је наслиједила од оца, грофа, и да се та титула не мијења без обзира на статус њеног мужа. Дакле, лејди Кетрин је ријетка представница своје малобројне врсте и као таква она својим држањем и ставовима доминира већином јунака романа Гордост и предрасуде. Будући да долази из богате и племените породице и да су је цијели живот служили други, навикла је да сви према њој осјећају страхопоштовање, да слушају њене савјете као да су у питању најсјајни бисери мудрости, и да јој се у свем