Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13

ЕСЕЈ СПОРЕДНЕ ЈУНАКИЊЕ У РОМАНИМА ЏЕЈН ОСТИН не би напустила ту сферу, јер он је господин, а и она је ћерка господина, те су у том погледу једнаки. Будући да се Елизабет не жели повиновати челичној вољи лејди Кетрин, ова велика дама одлази љутита и преноси Дарсију све детаље разговора надајући се да ће то бити довољно да га одврати од Елизабет. Иронично, ријечи лејди Кетрин дају наду Дарсију да ће овај пут Елизабет пристати да се уда за њега и он одлази да је запроси. Елизабет пристаје, а касније уз осмијех на лицу закључује да је лејди Кетрин много помогла њиховом уједињењу, те да би требало да буде срећна због тога, јер она ужива да буде од користи. Наравно, будући да лејди Кетрин има много негативних особина, од којих су најупечатљивије надменост, уображеност и наметљивост, и будући да је она Елизабетин главни „непријатељ“, логично је да је ауторка третира са дозом ироније, која је у њеном случају усмјерена ка нескладу који постоји између онога што она мисли о својој моћи и оног што њена моћ стварно јесте. Несумњиво је да она посједује извјесни утицај, али иронија се крије у томе да он успијева задивити само оне који се никада не би ни усудили супротставити особи њеног калибра, док је потпуно бескористан када Што се тиче млађих јунакиња, може се условно говорити о два главна она жели да утиче на људе са наглашеном индивидуалношћу, као што типа, бесрамним кокетама и простодушним сиротицама. Првом типу је Елизабет, који сматрају да сваки човјек има право да доноси властите припадају Изабела Торп из Нортенгерске опатије, Луси Стил из Разума одлуке. А опет, још дубља иронија се крије у томе да су њих двије, и осјећајности и Лидија Бенет из Гордости и предрасуда. Оно што све како примјећују Гилберт и Губар,10 изненађујуће сличне. Обје говоре са оне имају заједничко јесте да нису богате насљеднице и да због тога ауторитетом о стварима које не познају баш најбоље; обје су саркастичне морају наћи неки други начин да се добро удају. Изабела Торп флертује и прилично сигурне у своју процјену других људи; обје су тврдоглаве и са свим мушкарцима и коначно успије да пронађе једног који је жели неустрашиве; и једине су особе у роману способне да осјете и изразе оженити. Међутим, када открије да је његово насљедство мање него прави бијес. Иако су сличне у основи свог карактера, ипак се лејди што је очекивала, почне очијукати са другим мушкарцем, што натјера Кетрин разликује од Елизабет у једној битној ствари. Баш попут њеног њеног вјереника да раскине заруке. Луси Стил, скромних примања и нећака Дарсија, и она је рођена у богатој породици, и та чињеница још скромнијег поријекла, већ дуже вријеме је тајно вјерена за богатог је код обоје развила надменост и снисходљивост према онима који насљедника Едварда Ферарса. Иако се он каје због ове своје импулсивне су сиромашнији или нижег рода, а будући да се образовање лејди одлуке из младости, ипак одлучи да одржи дато обећање и да је ожени. Кетрин као жене разликова ло од оног које је имао Дарси као мушкарац, Али, кад га његова мајка разбаштини сазнавши за њихову везу, Луси лејди Кетрин је поред надмености успјела да развије и наметљивост, своја „осјећања“ са Едварда пребацује на његовог млађег брата Роберта, особину која се обично јавља код оних који испразност свог живота за кога се на крају и удаје. Лидија, једна од пет кћерки у породици покушавају надомјестити уређивањем туђег. У сваком случају, кроз лик Бенет, чије ће имање по закону о насљеђивању припасти најближем лејди Кетрин, Џејн Остин даје себи одушка јер се за тренутак одваја од мушком сроднику, господину Колинсу, од својих тинејџерских дана „трчи“ себе и машта како би то изгледало бити једна моћна жена које би се и за официрима, те тако и побјегне са једним од њих. Посредовањем и мушкарци плашили. новцем пријатеља, згодни, сиромашни и лукави официр Викам, пристаје Уколико се може рећи да се Џејн Остин може пронаћи у ове да је ожени, а она онда долази у посјету својој родбини и, не осјећајући двије јунакиње, које су можда у очима њене читалачке публике и ни најмању грижњу савјести, поносно парадира својим прстеном. најомраженије, онда је сигурно да се може пронаћи и у многим другим Типу припростих дјевојака припадају Ана Стил из Разума и споредним, мање или више негативним јунакињама, које углавном осјећајности и Харијет Смит из Еме, двије неудате сиромашне дјевојке третира као комичне карикатуре. Све оне имају једно заједничко ниског поријекла, које се при томе не могу похвалити ни великом памети, искуство које их несумњиво одређује, а то је да су жене које живе у што их често чини метом лукавијих и манипулативнијих јунакиња. Ана патријархалном друштву и да су им стога могућности избора сведене Стил стално прича о удварачима, премда се њој нико не удвара, а њеном на минимум. Због тога су принуђене да чине неке ствари на које ни непажњом и брбљивошћу бива откривена тајна веза између њене сестре саме нису поносне, и чак ако Џејн Остин у основи не одобрава њихове Луси и Едварда Ферарса, након чега долази до њиховог раскида. Харијет поступке, у стању је да саосјећа са њима, јер околности које су биле се одмах на почетку заљуби у Роберта Мартина, локалног фармера, али ван њихове контроле утицале су да постану такве какве јесу. Оваквих је богата и паметна Ема убиједи да она заслужује много бољег мужа, јунакиња је веома много, и иако између њих постоје извјесне разлике, те се она тако готово по Еминој наредби прво „заљуби“ у свештеника ипак се могу сврстати у одређене типове. Елтона, па онда у младог Френка Черчила, а потом и у старијег господина Најтлија, да би се на крају ипак удала за Роберта Мартина. Изузетак у категорији младих неудатих жена је лијепа и релативно богата Елизабет Елиот из Под туђим утицајем, која је већ у годинама када постаје свјесна да се највјероватније неће удати. Љепота и богатство је чине уображеном, а тужна перспектива усидјелице огорченом и изузетно хладном. 10 Gilbert and Gubar, op. cit., pp. 172-173. 96

Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 98