Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 96

ЕСЕЈ СПОРЕДНЕ ЈУНАКИЊЕ У РОМАНИМА ЏЕЈН ОСТИН њене доминантне особине екстремна штедљивост када је у питању новац и изнимна енергичност, коју највише користи у покушају да уреди туђе животе. Дакле, она је шкртица и наметљиво „забадало“, што се никада није сматрало добрим особинама, и у већини случајева њен лик је приказан као веома негативан. Ове њене „квалитете“ нарочито избијају на површину у њеном односу са главном јунакињом Фани Прајс, која, иронично, енергичним залагањем тетке Норис долази као сиромашна рођака у раскошни Менсфилд парк. Међутим, „љубазност“ тетке Норис према Фани ту престаје, будући да се у остатку романа она према њој понаша као зла маћеха, чији је циљ да у свакој ситуацији покаже Фани да је она ту само гост и да се никада неће ни по љепоти, ни по образовању, ни по манирима моћи поредити са њеним рођакама, ћеркама власника Менсфилд парка, Маријом и Џулијом Бертрам. При томе се тетка Норис и даље представља као њена доброчинитељка, иако није спремна учинити ни најмању жртву да би Фанин живот на овом имању био мало удобнији. Како би се унапријед осигурала да нико од ње неће тражити да прими Фани у свој дом, одлучује да се по смрти мужа пресели у најмању кућу на имању, у којој има мјеста само за њу, њене слуге и неког „драгог“ госта, који, подразумијева се, током цијелог романа никада не дође. Због овог је Џулија Кавана4 назива вјерном сликом јефтине великодушности која се најбоље показује у смишљању добрих дјела које ће финансирати други. Међутим, иронија њеног поступања према Фани крије се у томе, примјећује Кристофер Гили,5 што њихова два лика Џејн Остин намјерно контрастира како би нагласила њихове различитости које су се развиле у сличним ситуацијама. Обје су сиромашне рођаке које зависе од милости Бертрамових, иако се госпођа Норис њима наметнула својом вољом, док је Фани под њихово окриље дошла посредством других. Госпођа Норис им ропски ласка док им се Фани 4 Julia Kavanagh, “Miss Austen’s Six Novels” in B.C. Southam (ed.), Jane Austen: The Critical Heritage, London, Routledge and Kegan Paul; New York, Barnes and Noble, 1968, p. 108. 5 Christopher Gillie, A Preface to Jane Austen, London, Longman, 1974, pp. 105-107. 94 предаје одано и са искреном понизношћу. Фани проводи свој живот истински им служећи, док госпођа Норис проводи свој само причајући о томе. Госпођа Норис претенциозно тврди да је много потребна Бертрамовимa и намеће им ту илузију све док они коначно не спознају њен карактер и једва дочекају да јој угледају леђа, а с друге стране, Фани, која је усвојена из сажаљења, на крају постаје не са мо нужна свом тетку и тетки Бертрам, него се удаје за њиховог млађег сина Едмунда и заједно са њим ради на очувању моралних вриједности Менсфилд парка. Ипак, колико год се лик госпође Норис чинио негативним, морају се узети у обзир услови који су утицали на формирање њене личности. Она је рођена као једна од три сестре у породици Ворд, а пошто на овом свијету нема онолико богатих мушкараца колико има љепушкастих жена које их заслужују, млађа госпођица Ворд је, шест година након удаје њене сестре Марије за богатог сер Томаса, била принуђена да се уда за сиромашног свештеника Нориса и да са њим започне скроман живот у парохијском дому. Од тог тренутка, будући да нема своју дјецу, она се у потпуности посвећује свим станарима Менсфилд парка, у чијим