Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 73

ЕСЕЈ ДИЈАХРОНА ИНТЕРАКЦИЈА ШЕКСПИРОВСКИХ ЗНАЧЕЊА Портрет Виљема Шекспира, уље на платну, 1610. већ и под утицајем одређених других сила попут тадашњих сценских обичаја, опште пристојности, очекивања публике, броја и квалитета доступних глумаца, цензуре, чак и географског положаја и културног статуса позоришта у којем се представе изводе. Сви ти притисци и утицаји сједињавали су се у интерактивно дјело приликом Шекспировог обликовања изворних материјала. Иако се може учинити да у овој дијахроној ретроспективи поново враћам Шекспира као аутора на позорницу, овога пута не враћам га самог и не увијек у центру збивања, јер се у овом есеју више фокусирам на битне културолошке контексте у којима су ова дјела и извори настали. Извори на које алудирам, такође су настали унутар својеврсних културолошких и историјских услова. Свако изворно дјело је утиснуто и постављено у одређене друштвене контексте: елизабетанске контраверзе о положају жене, супротстављене реформаторске теологије или размирице око природе језика. Шекспир се чини истрајан у томе да пише за и против својих извора, узимајући и развијајући идеје већ присутне у изворима, а компликујући своја дјела са аспектима који се супротстављају и побијају идеолошке поставке изворних текстова. Иако постоје комади попут Сна љетње ноћи и Хамлета, који су вјероватно и најпознатији по великом ослањању на претече, оно што је вјероватно најбољи примјер дијахроне канонизације значења, и прилагођавања значења смјени епоха, је већ споменути комад Како вам драго, који ћу наставку есеја називати оригиналним именом As You Like It укључивши и понеку ријеч на енглеском ради бољег дочаравања експлицитних и имплицитних нијанси значења, подразу