Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Seite 72

ЕСЕЈ ДИЈАХРОНА ИНТЕРАКЦИЈА ШЕКСПИРОВСКИХ ЗНАЧЕЊА Далибор Кесић Дијахрона интеракција шекспировских значења У тицај аутора на читаоце текста који произилази из његовог пера или тастатуре је неоспоран. Но, логично је претпоставити да интеракција између текста и читаоца није једносмјерна, већ да иде и у супротном правцу. Приликом стварања текста и значења која он носи у себи, аутор, свјесно или несвјесно, има на уму очекивања читалаца и та очекивања итекако утичу на обликовање текста. Поготово је интересантно упустити се у разматрања како различите епохе са собом носе одређена општа схватања, норме и очекивања. Оно што је у одређеном временском периоду било популарно, увријежено и очекивано, временом бива замијењено другачијим нормама, канонима и очекивањима. Тада се често дешава да утицаји из једне епохе буду уобличени у другачију норму у наредном периоду. У овом есеју, највећим дијелом ћу се освртати на вјероватно највећи извор утицаја у књижевности, језику, медијима и друштвеним и међуљудским односима који је ико икада оставио на потоње генерације и епохе, на Вилијама Шекспира, и покушати да наведем пар примјера различитих облика тог утицаја. 70 Иако су традиционална истраживања посматрала изворе као статичне блокове за градњу које је Шекспир одабрао, размјестио и умјетнички усавршио, сами извори могу се посматрати и као производ интертекстуалности – бесконачно комплексна, вишеслојна поља интерпретације које је Шекспир прекројио у алтернативна поља тумачења. Изворни текстови могу се узети у обзир не само као сирови материјали за радњу и ликове већ и као динамични и често недосљедни текстови који укључују слојеве различити подтекстуалних конотација. На примјер, приликом прераде Лоџов