Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 157

АУТОРИ ГОВОРЕ Понекад сам се питао није ли је писање солипсистички луксуз у земљама као што је моја дрхтај једнако прожме читаоца који вјерује у Буду, Конфучија, Христа, Алаха, или је агностик, носи сако и кравату, јалаба, кимоно, или бомбацхас. Књижевност ствара братство међу различитим људима и руши бране које су међу мушкарцима и женама подигли незнање, идеологије, религије, језици или глупост. Пошто сваки период има своје страхоте, наше доба је доба фанатика, терориста самоубица, древне врсте која је увјерена да убијањем заслужује рај, да крв невиних пере колективне увреде, исправља неправде, и намеће истину умјесто погрешних увјерења. Сваки дан, широм свијета, небројене жртве падну од руке оних који вјерују да посједују апсолутне истине. Са падом тоталитарних режима, вјеровали смо да ће завладати заједнички живот, мир, плурализам, и људска права и да ће свијет оставити у прошлости холокаусте, геноциде, инвазије, и ратове за истребљење. Ништа од тога се није десило. Нови облици варваризма цвјетају, вођени фанатизмом, и напретком у производњи оружја за масовно уништење. Не можемо превидјети чињеницу да било која шачица залуђених осветника може једног дана изазвати нуклеарну катаклизму. Морамо их онемогућити, супротставити им се и поразити их. Њих нема много, иако њихови злочини громогласно одјекују широм планете и ноћне море које они узрокују нас преплављују страхом. Не смијемо дозволити да нас застраше они који желе да нам одузму слободу коју смо стицали током дуге историје цивилизације. Хајде да бранимо либералну демократију која, са свим својим ограничењима, и даље значи политички плурализам, коегзистенцију, толеранцију, људска права, уважавање критике, легалност, слободне изборе, смјену власти, све што нас је извлачило из дивљаштва и водило нас ближе – иако то никад нећемо достићи – лијепом, савршеном животу који је изумила књижевн