Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 158

АУТОРИ ГОВОРЕ Понекад сам се питао није ли је писање солипсистички луксуз у земљама као што је моја галантне храбрости када се чинило да је интелигенција Запада, као резултат фриволности или опортунизма, подлегла чинима совјетског социјализма или, још горе, крвавом вјештичјем пиру кинеске културне револуције. Као дјечак сам сањао да једног дана одем у Париз јер сам, очаран француском књижевношћу, вјеровао да би ми, да живим тамо и удишем ваздух који су удисали Балзак, Стендхал, Бодлер, и Пруст, то помогло да постанем прави писац, и да ћу ако не напустим Перу бити квази-писац који пише само викендом и празницима. Истина је да дугујем Француској и њеној култури незаборавне лекције, на примјер Од тог времена па до данас, не без да је књижевност позив исто колико и посртања и грешака, Латинска Америка дисциплина, рад и упорност. Тамо сам живио је напредовала иако је, као што је Цéсар док су Сартр и Ками још били живи и писали, Валлејо рекао у својој пјесми, Хаy, херманос, у вријеме Јонеска, Бекета, открића Брехтовог муцхíсимо qуе хацер [Браћо, још увијек театра и филмова Ингмара Бергмана, има пуно да се ради]. Имамо мање мање позоришта Натионал Популаире Жана диктаторских режима него раније, само Куба Вилара и Одéон Жан-Луи Бароа, Ноувелле и њен именовани насљедник, Венецуела, Вагуе и Ноувеау Роман и говора, дивних и неке псеудо популистичке демократије литерарних дјела, Андрé Малроа, и оног што као оне у Боливији и Никарагви. Али у је можда било највећи позоришни спектакл другим дијеловима континента демократија у Европи у то вријеме, прес конференција функционише, подржана широким народним и олимпијских громова Генерала де Гола. консензусом, и по први пут у нашој историји, Али можда сам најзахвалнији Француској као у Бразилу, Чилеу, Уругвају, Перуу, на открићу Латинске Америке. Тамо сам Колумбији и Доминиканској Републици, научио да је Перу дио широке заједнице Мексику, и готово цијелој Централној уједињене историјом, географијом, Америци, имамо и десницу и љевицу које друштвеним и политичким проблемима, поштују легалитет, слободу критике, изборе, и специфичним начином живота, и прелијепим смјену власти. То је исправан пут, и ако остане језиком